R: Kad si se prvi put susrea sa hip hop-om i svim tim, kako si počea to sve?

Bronson: Prvi put s hip-hopom… Negdi 90-91, kad sam, u biti ćaća mi je često iša u Ameriku i onda bi donija nazad neke kazete, znaš ono šta bi vidija po televiziji, Bravo, vata sam ti one talijanske stanice sa antenom u Šibeniku, i onda bi vidija De la soul, Ice cube, pa ćaća kad bi bija u Americi sam ga pita da mi donese neke kazete, tako da imam te stare Ice cube, De la soul, MC Hammer, Vannilla ice, i onda san ti krajem 90′ih odselija u Ameriku sa svojima, i onda sam tamo gleda, ono, Yo MTV rapz, i to je tamo bilo, nije bija pop, al je bilo dosta popularno amo reć, ’90., ’91. se rodilo to da sam uglavnom uša u to, ono De la, Ice cube, Tribe call quest, i od tada se jednostavno kotrljalo, i tako.

R: Kako si odlučija baš postat dj, kako si odlucija bavit baš s tim?

B: Pa ne znan došlo je ono, jednom, čisto iz slušanja toga, postalo mi je jedan od glavnih hobija, amo reć. Onda je iz hobija prešlo u, ne znan, skuplja sam tu muziku, pa me je fasciniralo vidit te dj-e, šta rade sve sa pločama, ovo, ono, i onda sam se malo naradija, i ’97. sam kupija gramofone, i počea sam se lagano bavit tim. Tako da iz hobija je prešlo, ustvari bija je hobi i onda sam kupija, ima sam nešto novaca, kupija gramofone, nešto ploša, bilo je dosta dostupačno sve skupa u New Yorku, tako da, sad se počelo malo ozbiljnije kotrljat, tako da donedavno sam to čisto radija iz zabave.

R: Kakav je tvoj uobicajni set, koje stvari pustas?

B: Pa zavisi uglavnom di puštan. Ako vrtim sebi doma, i vježbam, zavisi u kojem klubu, al većinom se to okriće oko svih žanrova, hip-hop-a, r’n'b-a, dosta ovih r’n'b stvari, soula, dancehall-a dosta znan ubacit, sve ovisi di vrtin. Ovisi kako publika reagira na šta, razumiš, znači ovisi o publici. Da sad ne iden u neke detalje, obično je to hip-hop, r’n'b, dancehall, ima čak i neki drum ‘n’ bass, new jazz, ima svega, al uglavnom hip-hop, i r’n'b i dancehall.

R: Koju opremu koristiš za puštanje?

B: Pa standardno, Technics, dva Technics gramofona. Imam Techniks mixer. Imam jedan Vestax PMC 3, i Technics, 1200 i mixer onaj crni, crno zlatni i sad sam uzea nedavno ove Pioneer C-DJ 800, C-DJ playeri, jako dobri playeri. Preporučavam svima koji žele vrtit sa cd-a. I ortofon concord igla.

R: Živija si par godina u New Yorku, koja je razlika bit dj tamo i ovde?

B: Ogromna je razlika, tamo je u New Yorku centar hip-hop-a, majka hip–hop-a kako kažu, tako da ima užasno puno konkurencije, ne samo u tom žanru, nego u svim žanrovima.
Imaš užasno puno konkurencije, užasno je teško, probit se. Stvarno trebaš bit dobar da bi se probija. I s pozitivne strane, dostupno ti je puno toga, ima puno prilika za upoznat se s dj-ima, za muziku nabavljat, i tako to. I ljudi su dosta istrenirani, znači reagiraju ti na… nemora nešto bit komercijalno da bi ljudi reagirali. A tu imas pozitivno, da nemaš tako konkurencije,
pogotovo, ako si npr. istreniran u New Yorku , amo reć, i prođeš neko vrime tamo, tu imaš prednost. I ovde ima puno potencijala u tom tržištu, znači možeš nešto isfurat šta je u New Yorku dobro, a šta ovde još niko nije, tako da.. tu je ta prednost., al’ ovde je prednost šta je publika jako teška, pogotovo u Dalmaciji, za razliku od gori Zagreba, publika je puno tvrđa i teže je probit led. Tako da stvarno, triba imat to na umu da treba vrimena za publiku, da nekako ispoliraš publiku. To ovde jos nije napravljeno, tako je to malo teže. Al ogromna je razlika između New Yorka i Splita, očigledno.

R: Koga najviše cijeniš od domaćih, koga od stranih dj-eva?

B: Počet ću sa stranima, turntableists, ovi šta rade trikove, to sam dosta primjetia, imaš ove mix dj-e, imaš turntablieiste, znači turntableists znaju trikove i tehničari su dobri, ali mi nekako većina tih dj-a, kad trebaju zavrtit set, znaš, i mrdnit ljude, X-man npr. su jebeni dj-i, jebeni tehničari, meni su super, ali sam ih gleda live, i nisu baš za party, štimung napravit, s druge strane imaš mix dj-e koji su jebeni.
Od domaćih dj-a, Blackout definitivno, Phillie, Frx, Oli Dobolli, Carlito, Bizzo, Chill, Odie, al dobro, on je iz Njemačke, Makro, ima tu dosta njih.. Ima stvarno puno dobrih dj-a, tako da je teško nabrojit neke.

R: Koga cijeniš od domaćih izvođača? Koga slušaš?

B: Cijenim svakoga ko radi nešto kvalitetno. Dobar mi je Edo, pa Elemental, cila ta Blackout ekipa, Yammat su mi super, tako te malo alternativnije izvođače, mislim na one koji nisu nužno hip-hop, r’n'b, Arsen. Arsen Dedić mi je dobar, bilo šta šta ima neki urbani duh, nešto originalno, da nije neki shit, ili kopija. Dosta cijenim ove naše producente Koolade, Dooks, Shot, Marvel, Natko, momci rade odlično. Cijenim bilo koga od tih vršnjaka, koji dobro rade nešto.

R: Šta misliš o hrvatskoj demo sceni, jesi upoznat s tim? Jeli pratiš to?

B: Pratim, normalno da pratim, imamo tu emisiju Foundation, u Šibeniku, Radio Šibenik, svakog utorka, od 9 do ponoći, 88.6, 104.9, i 100.6 ili 7, Radio Šibenik, čuje se čak i u Splitu ponekad, ja mislim da se čuje u Trogiru, Biogradu i sve između. Uglavnom, normalno da pratimo tu scenu, u zadnje vrime ima jaku puno, neću reć smeća, ali za standarde koji su postavljeni prije još pet šest godina, ili šta ja znan već, ima dosta toga šta je ispod nivoa. Svi su bili demo nekad, ako ćemo reć demo, znaci uvijek treba pazit sljedeće demo izvođače, a ti koji odjedanput se stvore to su medijski kreirani izvođači, znači bilo ko triba uložit trud i godine definitvno, ja tražin te ljude, a ne sad ko će mi na Story super novi doć. Tako da demo scena je definitivno srž i kralježnica svega toga, iako tu ima dosta nekvalitetnoga, al uvik se nađe nekog kvalitetnog. I tu treba njuškat, tu je pravo misto za njuškat. Jer svi ti sljedeći potencijalni izvođači, ili umjetnici, neotkriveni su i treba ih tražit, znaš ono, sljedećeg bedroom dj-a, ili šta ja znan, beatmakera, ili mc-a.

R: U zadnje verime si u Splitu često, šta misliš o Splitskoj sceni, producentima, mc-ima, dj-ima, stanju, općenito o splitskoj sceni?

B: Šta ja znam, nekako splitska scena, ako ćemo baš o hip-hopu, Split ima dobrih izvođača, i dosta toga se događa, ali nekako mi fali infrastruktura, znači infrastruktura svega, znači dosta toga, svako radi svoju stvar i nema puno toga povezanog, puno zajedničke organizacije, to je bitno. To je bilo, u Splitskoj hip-hop sceni organizirano do možda neke 2000. godine, kad je Force presta sa svojom emisijom. T.B.F. su otišli svojim điron, i prestali su radit tolko, nisu bili tolko aktivni, i to je nekako, sve se raštrkalo. Svako nekih pet-šest miseci se nešto dogodi, i to nije dovoljno, da se stvori neka infrastruktura, tako da fali malo više organizacije, fali neka organizacija, neću rec zajednički, ali fale neki ti vršnjaci koji rade, neko ko radi istu stvar, neko ko su aktivni, niko nije dovoljno aktivan, da bi se moglo reć da postoji neka hip-hop scena. Ali ima potencijala, treba to nekako spojit sve. Znači imaš tu potencijalnih mc-a, za dj–e baš i neznan, producente, ima ih par, razumiš, samo to treba, treba malo više potaknit ljude da rade, jer svakom triba pohvala. Možeš ti radit solo, ali ako nema tu nekog ko će te pohvalit, i dat ti podršku, jebiga, nekako ti dosadi, tako da treba se međusobno podržavati, i toga fali, malo te organizacije, i međusobnih odnosa. Ali evo, ja san počea s ovim partijem, Hey baby, svako druge subote i to ide ok. Bude ono, više manje pun ljudi. Ali samo treba nastavit, da ja npr. sad stanem s tim, i probam nešto, za neznan, devet mjeseci radit, stvoriš rupu, opet moraš sve ispočetka, nije to to. Treba konstantno imat neku frekvenciju do grada, do događanja itd.

R: Kad si već kod Hey baby-ja i toga svega, jeli moš malo više reć o projektu Sixpack-a? I o Hey baby-ju?

B: Sa gazdom kluba Quasimodo sam se upozna, dogovorili smo napravit nešto, i trebalo je smislit neko ime, ja sam smislija Hey baby, malo da privučemo, neznan, nekako mi je zvučalo primamljivo. Isfurali smo ono, amo reć neki design dobar, i ono , ljudi su došli, i ok je party. Pokušavamo radit nešto novo, malo je friško, niko ne radi, mislin neću rec niko, ali očigledno je falilo toga određenim ljudima, pa eto, napuni se klub.
A Sixpack je, neznan, ja i Tome Il grande ma iz One II many-a smo se jedan dan odlučili.
Nas je bilo šestoro ekipe jos ’98 u Šibeniku, znači One II many, Tome Il grande ma, Mijagi, pa DJ Mengren, DJ Odie, ja, i još jedan dečko Ante Double A, on je isto mc, od Odie-ja prijatelj, znači nas je bilo šestero, onda smo se ja i Tome zajebavali kao Sixpack, nas je bilo šestoro, ovo, ono. To je više bila zajebancija, bilo smo teenageri tad, počeli smo neke partyje radit, vrtit, ovo, ono. Emisija je bila na radiju , koja još ide, ta Foundation u Šibeniku.
I to je ostalo ono, spika, dvi godine, onda 2000-te su ovi napravili neke snimke, i ja sam u to vrime uzea One II many par stvari, malo su oni sebe promovirali, ja sam pomoga s tim, i stavili smo Sixpack etiketu na to, i spojii smo se. Shot im je radija produkciju, u to vrrime su Elemental bili, Shot, Remi, Ink, radili su s bendom, ali ono, tu i tamo. I Špica je tu bija, Špica ti ima rođaka u Šibeniku, i on bi dolazija tamo liti. Tako da se se tu stvorila jedna mreža, nas istomišljenika, Špica, Ink, Remi, Shot, One II Many, dj Odie, Mengren, ja. I to je išo , ja sam bija u americi tad , tako da osobno nisam moga puno sudjelovat tu osim liti, jer, ja sam se vratia iz amerike tek prije godinu dana, tako da tek sad sam potpuno aktivan tu. Odie je isto u Njemačkoj bija, ovi su u Zagrebu, u Šibeniku. Mi smo još uvik ekipa i sve, al pošto su oni u Zagrebu, počeli su radit svoje stvari, npr. Elemntal, to im je dovoljno posla, sad su na sceni, imaju hit i album dobar. Ink, i Špica su, Špica radi taj Sinestet svoj, tako da Sixpack je ono više, ti trebaš tu bit prisutan, trebaš imat to druženje, da bi ima neku afilijaciju čvrstu, trebaš funkcionirat svakodnevno i bit ekipa amo reć, i mi jesmo ekipa, al jebiga, oni žive u Zagrebu, tako da jednostavno, siguran sam da se tu sad ide radit nešto konkretnije, definitivno bi se uključili oni, i volija bi to u buducnosti. Napravit ćemo sigruno nešto skupa, ali Sixpack je, u biti smo Odie, Ja, One II many, al to je sve neka labava asocijacija. Guru ili neko je reka, ”For the name, everything I do”, razumiš, trebaš imat neko ime, trebaš nešto po čemu će te ljudi pamtit, tako da je taj Sixpack nešto jednostavno šta nas predstavlja, tako da je to labava afilijacija puno ljudi na sceni.

R: Koji su ti planovi u budućnosti, šta planiraš radit, oko puštanja, dj-inga?

B: Kao dj vrtit šta više, šta ti kažeš, jednostavno, promovirat se, Odieja, za one koji neznaju radim menadžment za, predstavljam, pošto imam dobre kontakte vani, predstavljam Shota, Marvela i Natka, za beatove, pokušavam njih gurnit vani, jer su stvarno svjetska klasa producenata, i zaslužuju bit u tim svijetskim krugovima produkcije, tako da mi je cilj, njih malo gurnit, kao kolege neke. Ljude koje poštujem i poštujem to šta rade, i tako nastojim s dj-ingom napravit malo čvršću strukturu u Dalmaciji, Split, Šibenik, Zadar, bilo di. Jer to ima ogromni potencijal tu, al mislim da nije ni blizu iskorišten, jednostavno tu stvorit neku strukturu, kroz emisiju, događaje, evente, i glazbenu produkciju, al neću previše govorit, jer lako je reć. Ispeci pa reci. Tako da, šta god se bude događalo, siguran sam da će se znat, ljude koje interesira. Definitivno je u planu puno toga, samo podržite, ako ljudi podrže, mi idemo dalje, bez podrške… Razumiš, publika je najvažnija, tako da, ako volite, recite volimo to šta radite, javite se, podržite. Očigledno da sada, podrška tu je, nekakva reakcija ljudi je tu, prisutna je. Ljudi reagiraju na to šta radimo, do jednog nivoa da ti daje poticaj za ić dalje, tako da je to jako važno. Koliko dobijemo nazad toliko ćemo i uložit. Nesmiš se naradit za nikoga. Podržite ovo šta radimo, i dobro je čut, jako nam se sviđa. Reci ako ti se sviđa, sviđa mi se, ako ti je sranje, reci sranje, tako da smo tu zbog publike, a ne samo zbog nas. Jer ja ovo mogu radit doma za sebe, i potpuno sam zadovoljan s tim. Ali ako ideš radit nešto vani, partyje za neke ljude, jako je važna ljudska reakcija, tako da sudeći prema reakciji, tribalo bi bit nešto, definitivno naćulite uši i otvorite oči, jer bit će nešto!

R: Šta bi preporučija mlađim dj-ima, ili svima koji bi tili postat dj-i? Jeli imaš koji savijet ili nešto?

B: Pa fali dj-a, i kvalitetnih dj-a , ali nije lako doć do kvalitete. Preko noći se ništa ne događa, to je prva stvar. Za neke rezultate triba uložit puno rada, i vježbe, a bilo ko ozbiljan vidjet će, i ić će doma vježbat, jer to je ko sport neki, jebiga, nemožeš bit dobar ako ne vjezbaš, vježbajte i imajte na umu da ništa ne dolazi priko noći, treba uložit truda da se vrati, znači trud i vježbat. Ne bojte se doć dj-ima koje cijenite i tražit pomoć, jer siguran sam da bilo ko od ovih utvrđenih dj-a na sceni će uvik rado pomoć nekom ko ima potencijala, i trudi se i želi ić dalje u tom, jer dica su budućnost.

R: Eto, jel još imaš nešto za kraj reć?

B: Pozdrav svima koji podržavaju hip-hop, i podržavaju ovo sve šta radimo, i to je to!